Alexander Bustamante

Ser Alexander je postao prvi premijer nezavisne Jamajke 1962. godine. Iz aktivne politike se povukao 1967. godine. Umro je 6. avgusta 1977., u 93. godini života. Kada je prisustvo Alexander Bustamante-a počelo da se oseća na Jamajci, zemlja je još uvek bila Britanska kolonija. Prema ovom sistemu, guverner je imao pravo veta u svakom trenutku, koje je vrlo često koristio protiv volje većine. 8. septembra 1940. godine, Bustamante bio zatočen u logoru Up Park, zbog navodne povrede odbrane Realm zakona. Pušten je sedamnaest meseci kasnije. Godine 1943., osnovao je Jamajčansku Radničku partiju (JLP), i sebe je postavio kao vođu. Prvi opšti izbori sa univerzalnim pravom glasa održani su 1944, pri čemu je JLP osvojila 22 od 32 mesta.

Norman Washington Manley

Norman Washington Manley je rođen u Rokborough, u Manchesteru, 4. jula 1893. Bio je sjajan naučnik i sportista, vojnik (Prvi svetski rat) i advokat. Identifikovao se sa razlozima koji su vodili radnike u vreme nevolja radničke klase 1938 i posvetio je vreme i propagirao njihovu stvar. U septembru 1938. godine, Manley je osnovao Narodnu nacionalnu stranku (PNP) i za njenog predsednika biran je svake godine do odlaska u penziju 1969. godine – 31. godinu kasnije. Manley i PNP su podržali pokret sindikata, koji je vodio Alexander Bustamante, dok je vodio traženje univerzalnog prava glasa. Kada su došli sufražisti, Manley je morao da čeka 10 godina i dva mandata pre nego što je izabran na to mesto.

Paul Bogle

Paul Bogle, kako se veruje, rođen je slobodan oko 1822. On je bio baptistički đakon u Stony Gut, nekoliko milja severno od Morant Bay i imao je pravo glasa u vreme kada je u parohiji Sv. Thomas bilo samo 104 birača. Bio je stalni politički pristalica George William Gordon-a. Siromaštvo i nepravda u društvu i nedostatak poverenja javnosti u centralnu vlast, podstakli su Bogle-a da povede protestni marš do Morant Bay suda, 11. oktobra 1865. godine.
Bogle je zarobljen i obešen 24. oktobra 1865. godine, ali njegova snažna demonstracija ostvarila je svoje ciljeve. Ona je otvorila put za uspostavljanje praksi u sudovima i dovela do promena u zvaničnim stavovima, koja su omogućila društvenu i ekonomsku dobrobit naroda.

George William Gordon

Rođen od majke koja je bila robinja i oca vlasnika nekoliko plantaži šećera na Jamajci, George William Gordon se sam obrazovao i bio je vlasnik poseda u parohiji Sent Tomas. Sučeljavajući se sa pokušajima da se sruši duh oslobođenih ljudi Jamajke i da se oni opet svedu na robove, Gordon je počeo da se bavi politikom. Šanse su mu bile male, pošto ljudi čije je interese hteo da brani nisu imali pravo da glasaju.
On je podelio svoju zemlju, prodao mnoge farme narodu što je moguće jeftinije i organizovao im sistem marketinga, preko kojih su mogli da prodaju svoje proizvode po fer cenama. Gordon je pozvao ljude da protestuju protiv i odupru se represivnim i nepravednim uslovima pod kojima su bili prinuđeni da žive. Gordon je uhapšen i optužen za saučesništvo u onome što se danas zove Morant Bay Pobuna 1865. Ilegalno mu se sudilo na vojnom sudu i unatoč nedostatku dokaza, osuđen je na smrt. Pogubljen je 23. oktobra 1865. godine.

Marcus Garvey

Prvi narodni heroj Jamaijke je rođen u St. Ann zalivu, 17. avgusta 1887. U mladosti Garvey se doselio u Kingston, gde je radio kao štampar, a kasnije je objavio novine "Čuvar". Tokom svoje karijere Garvey je putovao kroz mnoge zemlje i pratio loše radne i životne uslove crnaca. 1914. je stvorio Univerzalno udruženje za napredovanje crnaca (UNIA), na Jamajci. UNIA, koja je prerasla u međunarodnu organizaciju, obezbedila je samoupravu za crne ljude širom sveta; ekonomske projekte i protest protiv rasne diskriminacije.

Samuel Sharpe

Samuel Sharpe je bio glavni pokretač pobune robova 1831, koje je počelo na Kensington imanju u St. James i koje je u velikoj meri instrument u donošenju odluke o ukidanju ropstva. Zbog svojih inteligencije i liderskim kvalitetima, Sam Sharpe je postao "tata" ili vođa izvornih baptista u Montego Bay. Verski sastanci su bili jedini dozvoljeni oblici organizovanih aktivnosti za robove.
27. decembra 1831, Velika kuća na Kengsigton imanju je zapaljena kao signal početka popune robova. Samuel Sharpe je obešen 23. maja 1832. 1834. ukidanje zakona je usvojeno od strane britanskog parlamenta i 1838. godine, ropstvo je ukinuto. Sharpe je rekao: "Radije ću umreti na vešalima nego živeti u ropstvu".

„Nanny (Dadilja)“

Nanny je vođa Maruna (odbegli robovi koji su naselili jamajčanske planine) na početku 18. veka. Bila je poznata i kod Marunaca i kod britanskih naseljenika kao izvanredan vojskovođa koji je postao, u svom životu i posle, simbol jedinstva i snage za svoj narod u vreme krize.
Ona je posebno važna za njih u žestokoj borbi sa Britancima, tokom Prvog rata Maruna od 1720. do 1739. Kako legende tako i dokumenta odnose se prema njoj kao osobi sa izuzetnim liderskim kvalitetima. Bila je posebno vešta u organizovanju gerilskih borbi koje su sprovodili Istočni Maruni, da bi držali dalje britanske trupe koje su pokušavale da ih savladaju, dolazeći preko planina.